[1042] Битка код Туђемила
Превод текста из дела Јована Скилице о борби код Туђемила:
Он је пренео Јована Орфанотрофа са свиме што је поседовао из манастира Монобата на острво Лезбос, Михајла некадашњег владара на Хиос, а Константина на Самор. То су прва дела Мономаха у десетој години индикције. Једанаестог октобра, једанаесте године индикције, комета се појавила путујући с истока на запад и била је виђена како сија током читавог месеца и указала је на нове непогоде. Стефан Војислав је побегао из Византије и успоставио себе у планинама илирским. Он је сад водио и владао Србима и околним народима који су били римски поданици. Одбијајући да прихвати побуну, Мономах је послао писмо с упутством за тада команданта Драча, племића Михајла, сина Анастаса логотета, да окупи војску Драча под своју команду, као и околних области и да оде у земљу Трибала да се сукоби са Стефаном. Али Михајло, као човек који је одгајан у сенци и с љубављу [данас би се рекло под стакленим звоном] није поседовао никакво војно знање. Он је прихватио ово потпуно безидејно и без способности за то и тиме донео велику несрећу римској држави. Окупио је војску по упутствима (прича се 60000 војника) и ушао је у земљу Трибала путујући путевима који су стрми, слабо проходни и толико уски да два коња не би могла једно уз друго ходати. Срби су их пустили да прођу туда, али командант никада није размишљао о повратку нити је поставио какве страже да чувају пролаз. Док је он улазио у земљу, пљачкао и палио по долини, Срби су окупирали уски пролаз и чекали изнад њега да се врати. Кад је Михајло мислио да је било доста пљачке (јер је у том тренутку имао довољно злата и заробљеника) мишљаше да је добро враћати се. Али док су његови људи —
Овде је прекид, јер је изгубљено наредних 20 страна књиге Јована Скилице. Оно што се зна из других извора је то да су Дукљани каменовали византијску војску и да су правили одроне те да је страдало седам заповедника Византије. Ова победа означава почетак хиљадугодишње историје државности Црне Горе, пошто је Стефан Војислав први успео да стекне независност од Византије. Данас се овај датум прославља као дан војске Црне Горе.
